Šta su plutajuće kuće

Smatra se kako su prve plutajuće kuće zapravo pravili ribari i na samom početku su ličile na kolibe. Ove ribarske kolibe u ono vreme bile su usidrene na rekama, jer tada nisu postajali dokovi za privez čamaca.

Ribari su svakodnevno živeli u svojim plutajućim kolibama, a tokom hladnih dana su ih zagrevali sa specijalno dizajniranim pećima na drva ili lož ulje. U to vreme se nije plaćao porez za pokretne domove, a iz svojih kuća ribari su mogli i pecati kako bi upecanom ribom prehranili porodicu.

U pojedinim spisima piše kako su ljudi koji su živeli u svojim plutajućim kolibama bili najbolje komšije. Ako ste trebali popraviti deo plutajuće kuće ili celu kuću premestiti na drugu lokaciju, samo ste trebali za pomoć zamoliti prvog komšiju i on bi vam pomogao. Poznato je da su stanovnici plutajućih ribarskih koliba bili izuzetno složni, ali svoj stil života nikada nisu nametali drugim komšijama.

Živite blizu mora, jezera, reke… da li ste razmišljali da napravite kuću, koju ćete porinuti u vodu i u njoj se odmarati ili čak možda i živeti na vodi? Evo izuzetno zanimljive  priče o nastanku prvog pontona i prvih kuća na pontonima. Kuće koje se montiraju na pontone i kasnije se postave u vodu, nazivaju se plutajuće kuće.

Prvi čovek koji se bavio idejom pravljenja pontona, bio je Art Smitson (Art Smithson). On je na pontone montirao brodić pod nazivom Lili 10000 jezera. Na žalost tu ideju nije dalje uspeo sprovesti, uprkos činjenici da je tada njegov brod na pontonima bio sigurniji od standardnih brodova.

Kuće montirane na pontone u vodi zovu se Plutajuće kuće!

U malom gradiću Ričmond (Richmond) u Americi, farmer Ambros Veres (Ambrose Weeres) jednog dana je došao na ideju da drvenu platformu postavi na dva reda buradi koja su bila zavarena jedna za drugo. Burad su bila postavljena jedna naspram drugih i sa razmakom u samoj sredini.

On je ovu platformu smatrao stabilnijom i bezbednijom od mnogih do tada izgrađenih  brodova. Kako je živeo u zemlji koja ima čak 10000 jezera, smatrao je kako njegova potpuno nova i inovativna ideja, ima izuzetno dobar marketinški potencijal. Veresu su u međuvremenu dali nadimak Gospodin Ponton (Mr. Ponton).

Poznata su dva tipa plutajućih kuća, koje su najčešće montirane na pontone:
– kuće koje konstantno plutaju na vodi
– kuće koje plutaju na vodi dok to nivo reka, jezera i mora dozvoljava, dok tokom perioda oseke ili suše stoje na zemlji.

Daleke 1840. godine u romanu Davida Koperfilda, spominje se kućica na splavu pod nazivom Pegoti (Peggotty). U Londonu već duže vreme postoji izuzetno veliki broj kuća koje su postavljene na brodove i pontone, koji su pretvoreni u stambeni prostor. U ovim neobičnim stambenim prostorima i danas žive pojedinci pa i cele porodice.

Pojedina saznanja o izgradnji plutajućih kuća na vodi, vode nas čak u 19. vek. Evropljani su u to vreme bili zainteresovani za kupovinu zemlje u dolini Kašmira pa su u tom kraju planirali izgraditi kuće pa čak u njima raditi i živeti. Tadašnji zakon nije dozvoljavao strancima kupovinu zemlje pa su mnogi razmišljali kako da reše taj problem.

I onda su došli na izuzetno zanimljivu i poprilično neobičnu ideju da svoje kuće izgrade na vodi. Kako im nije bilo dozvoljeno da kupuju placeve na kojima bi gradili kuće, počeli su graditi kuće koje su plutale na vodi. U okviru tadašnjeg zakona ovo je bilo opšte prihvatljivo rešenje, kojim su obe strane bile potpuno zadovoljne dogovorenim, a zakon je bio ispoštovan.

Kasnije je jedna fantastična ideja pomogla da kuće koje plutaju na vodi i dalje opstanu. Neke od kuća su promenile namenu te su određenim adaptacijama pretvorene u hotele i pansione. U narednom periodu su za potrebe smeštaja turista u dolini Kašmira, građeni potpuno novi objekti. Ovo je bila sjajna prilika za mnoge i to su bili upravo ti hoteli na vodi.

Brojni vlasnici nekadašnjih pontonskih kuća koje su bile adaptirane, kao i vlasnici novoizgrađenih plutajućih turističkih objekata na ovaj način sebi i svojim porodicama su uspeli obezbediti redovan finansijski prihod, samim tim i stabilnu zaradu.

Grad Sausalito u Kaliforniji poseduje jednu od najvećih kolekcija plutajućih kuća na vodi. Ove kuće nisu fiksirane, nego su montirane na više tipova pontona. Plutajuće kuće ovog naselja datiraju iz različitih vremenskih perioda, a još više je zanimljivo to što su vlasnici kuća na vodi poznati glumci, muzičke zvezde, ali i druge poznate ličnosti od poznate hipi ere pa sve do danas.

Uz puno napora i angažovanja, vlasnici jednog plutajućeg naselja u Americi uspeli su se izboriti da njihove plutajuće kuće budu oslobođene plaćanja poreza na nekretnine. Interesantno je kako je ovo jedna izuzetno složna zajednica, koja je čak opisana u nekim pesmama pa čak i u mnogim filmovima. Zajednica ima svoju asocijaciju koju su ozvaničili pod nazivom „Floating Haus Association“. Ova složna asocijacija, konstantno radi na očuvanju interesa svih članova, ali i aktivno promoviše svakodnevni život na dokovima uz koje su ove kuće vezane.

Plutajuće kuće su dizajnirane i modifikovane tako da bi se pre svega koristile kao stambeni objekat. Većina plutajućih kuća nisu pokretne jer nemaju pogon za plovidbu i najčešće su fiksirane uz obalu. Naziv Plutajuća kuća (Floating houses) potiče iz Kanade i Amerike i te dve reči definišu kuću koja je montirana na pontonima.

Većina plutajućih kuća na zapadu u privatnom su vlasništvu, a pojedine se iznajmljuju turistima. Neke od plutajućih kuća montirane su na kanalima i rekama zapadnih zemalja, pre svega u Amsterdamu, Parizu i Londonu. Kuće na pontonima koje su montirane na kanalima zapadne Evrope, mnogi koriste kao stambene objekte tokom cele godine.

Poznato je da na južnoj strani Hong Konga postoji ribarska i brodska zajednica poznata pod nazivom Aberdin plutajuće selo (Aberdeen floating village). U luci u Hamburgu postoji velika zajednica koja koristi plutajuće kuće, a u sklopu zajednice postoji čak i plutajuća crkva. U Berlinu takođe postoji čak nekoliko naselja koja plutaju na vodi, a posebno su razvijena plutajuća naselja u mestima Friedrichshain-Kreuzberg i Landwehrkanal.

Najskuplje primere plutajućih kuća možete videti na kanalima prelepog grada Amsterdam. Plutajuće kuće u Amsterdamu izuzetno su skupe jer je ograničen broj vezova za te potrebe, a pre svega kako bi se izbegao nekontrolisani broj plutajućih kuća.

Saznali smo zanimljivu informaciju, kako je Poljska odmah nakon SAD najveći svetski proizvođač motornih jahti dužine 9 metara, ali i plutajućih kuća. Smatra se da Poljska ima veliko iskustvo u proizvodnji plutajućih kuća i ova informacija nije neobična ako napomenemo kako je okrug Mazurija najpopularniji za provođenje slobodnog vremena na vodi.

Najskuplje plutajuće kuće postavljene su duž brojnih kanala u Amsterdamu!

Zanimljivo je kako se u nekim inostranim sredstvima informisanja posebno navodi Srbija i da se u Beogradu na rekama Dunav i Sava koristi veliki broj plutajućih kućica za rekreaciju, kao i plutajućih kućica koje se koriste kao restorani, ali i za potrebe mnogih klubova.

Engleska CRT definicija omogućava kako se kaže „sivu zonu“, jer vlasnik čamca ili drugog nastanjenog plovila može definisati svoj plovni objekat kao plovilo za krstarenje i pri tome mora obezbediti i platiti dozvolu za krstarenje, ali isto tako može dobiti sertifikat za kućni brod.

Nakon prvog doseljavanja Evropljanja u Ameriku polovinom 20.veka, postavljen je veliki broj plutajućih kuća u Sijetlu na jezerima Portaže Bay i Lejk Union. Tada je u ovom gradu bilo evidentirano čak 2500 plutajućih kuća u kojoj su ljudi svakodnevno živeli.

Plutajući objekti su u severnom delu Virdžinije korišćeni i za potrebe trgovine, a Narodna Banka Česapejk (Chesapeake National Bank) je čak pokrenula poslovanje svoje plutajuće banke pod nazivom Brod Banka (Boat ‘n Bank).

Vlasnici plutajućih kuća u toj regiji, borili su se u ono vreme kako bi bili oslobođeni plaćanja poreza na imovinu. Tadašnji zakon je tada primenjivan za kuće koje su građene na zemlji, ali nije postojao propisani zakon za plutajuće kuće. Ako smo dobro razumeli, prosto neverovatno zvuči da je ta država ipak pobedila u nadmudrivanju sa vlasnicima plutajućih kuća, jer su njeni zastupnici tvrdili kako se senka plutajućih kuća ipak ocrtava na dnu i da na taj način plutajuća imovina više vredi.

Na reci Muraj u Australiji postoji puno motornih brodova na bazi pontona sa dve ili više spavaćih soba i drugih prostorija, tako da ti brodovi više imaju namenu kao plutajuća kuća a ne kao brod. Neki od ovih plutajućih objekata koji se načešće koriste za potrebne svakodnevnog stanovanja, poseduje više nivoa pa čak i nekoliko spratova.

Veliku plutajuću kuću La Kasa Barko u Venecueli, sagradio je nekadašnji kapetan mornarice Venecuele u 20. veku. Ova ogromna plutajuća kuća više podseća na brod sa sidrima i čamcima za spasavanje i vremenom je postala gradska ikona, ali i prava atrakcija za brojne turiste.

Živite pored reke, jezera ili mora i ovaj tekst vas je inspirisao i pokrenuo lavinu ideja, odlično na pravom ste mestu. Pozovite nas i konsultujte se o mogućnostima izrade mobilnih plutajućih objekata raznih namena.

Fotografije: Pixabay.