Plutajuće kuće

Klimatske promene utiču sve više i to negativno na svakodnevni život ljudi u celom svetu, a nivo vode u rekama, jezerima, morima i okeanima sve više raste. Neke od država u svetu, sve više imaju problema sa poplavama, kao i povećanjem nivoa voda. Poznato je da su sve češće na udaru povećanih nivoa voda, kuće koje su izgrađene blizu obala.

Holandija je jedna od tih zemalja, čiji žitelji već vekovima prkose vodi. U ovoj zemlji su izgrađene brojne vetrenjače i u njih su postavljene pumpne stanice, koje su izbacivale višak vode iz objekata nazad u more. U kasnijem vremenu, vetrenjače su zamenile velike električne pumpne stanice i to je već duže vreme strategija preživljavanja građana Holandije. Zvanične informacije upućuju na to da se trećina ove zemlje nalazi ispod nivoa mora ili u nivou mora.

Povećanjem nivoa voda u celom svetu najviše su ugrožene kuće izgrađene blizu obala!

Poznati slogan kruži Holandijom već duže vreme: „Živite sa vodom“ (eng. Live with water). Pavel Kabat sa holandskog univerziteta smatra da se svakako moraju istražiti novi načini svakodnevnog života u regionima koji sve više imaju problema sa povećanim vodostajem.

Najekstremnijim arhitektom današnjice, smatra se Koen Oltuis (Koen Olthuis). On kaže kako mu je potpuno jasno da postoji problem visokog nivoa voda, ali da rešenje postoji i da je veoma jednostavno.

Koen smatra da višak vode treba propustiti u takozvani „Polder“ i da potopljeni polderi ispuštaju višak vode, ali se mogu koristiti za potrebe opstanka (plutanje) naselja. Za ovakav tip naselja potrebna je specifična infrastruktura koja ima mogućnost plutanja. Koen smatra da se ovakvim projektom mogu formirati plutajuće kuće, kupališta i čitava naselja.

Ovaj pomalo futuristički projekat možemo nazvati „Plutajući grad“, a ako mislite da je to daleka budućnost pa i naučna fantastika, možemo vam reći kako je ovaj projekat već realizovan. Na sajtu Living With Water u samom naslovu piše, kako treba biti svestan i pripreman za poplave koje će se eventualno desiti. U delu sajta piše kako je potrebno uraditi nekoliko promena, koje će omogućiti da zaštitite vaš dom od poplava, porodicu pa i posao.

Ministarstvo za stambeno zbrinjavanje i urbanizam Holandije do sada je izdvojila impresivnih 1,2 milijarde eura za razvoj ovakvih i sličnih projekata. Osnovni pa i najveći problem tokom projektovanja, predstavlja visina plutajućih kuća i mogućnost njihovog izdizanja za vreme visokih nivoa voda. Ovaj problem je uspešno rešen projektom 7 veštačkih ostrva, koja su formirala potpuno novo naselje Ijburg.

Uvek treba biti spreman i imati spremna rešenja u slučaju eventualne poplave!

Naselje Ijburg čini preko 60 kuća, vila i trosobnih stanova. Elegantne plutajuće modularne kuće sa velikim staklenim frontovima lako se pomeraju jedni ka drugima, a stanarima omogućavaju predivan pogled na okolinu. Ako želite futurističku kuću sa predivnom terasom na samo 20 minuta od centra nekog grada koji je okružen bilo kojom vodenom površinom, ovaj tip kuća je pravo rešenje za vas.

Da bi uspeli održati stabilnost ovih plutajućih kuća visine 18 metara, projektovana širina kuća morala je iznositi 8 metara. Temelj ovih kuća napravljen je od stiropora koji je obložen specijalnim tipom betona. Snažni vetrovi ne mogu negativno uticati na ove kuće, a tokom povećanja vodostaja, kompletna kuća bez problema se izdiže.

Ovakvi projekti u koje se mogu postaviti plutajuće kontejnerske i modularne kuće, nude sjajne mogućnosti i svakako ohrabruju u datoj situaciji. Ovakav tip naselja i kuća, može se primeniti i u našoj regiji, koja takođe ima sve više problema sa povećanim vodostajem reka i jezera, kao i sve češćom pojavom poplava.

Većina kuća u celom svetu, nije pripremljena za eventualne poplave. Poznato je da se svaka kuća ipak može predviđenim projektom zaštititi od iznenadnih poplava. Iako većina vlasnika kuća smatra da je potpisanom polisom osiguranja obezbeđen u slučaju iznenadnih poplava, treba navesti kako bi bilo dobro da se precizno raspitate, koji tip polise osiguranja vašu kuću potpuno štiti u tom slučaju.

Smatramo da svakako trebate imati spreman set za hitne slučajeve pa i evakuaciju. Nije nam želja da vas zabrinemo, ali jeste da unapred predvidimo mogućnost da ćete biti suočeni kad tad sa nekim vidom poplave, a naročito ako živite u visokorizičnom području od poplava.

Sve češći i obilniji pljuskovi, vremenske nepogode, jaki vetrovi, sve češća tornada i u regijama gde ih do sada nije bilo, iznenadni porast potoka, reka, jezera, mora, okeana, gradovi sa sve brojnijim asfaltnim putevima, kuće čini znatno ranjivijim u slučaju iznenadnih poplava pa i onih nezadrživih bujičnih. U pojedinim analizama se najavljuje, kako će do 2100-te godine rizik od poplava u pojedinim državama u svetu biti uvećan za čitavih 45%.

Česta su razmišljanja stanovnika koji žive u područjima koja nemaju veliki rizik od poplava da se njima takva kritična situacija ne može desiti. Ipak ne mora da vas zadesi velika poplava, ali je dovoljno da imate određenu štetu poplavljenog podruma u kome se recimo nalazi kotao za grejanje i eventualno neki aparati koje ste uskladištili u podrumu i koji vam trenutno nisu potrebni.

Postoji više načina da izbegnete problem sa poplavama i svoj dom zaštitite od istih, jer su zbog klimatskih promena postale potpuno nepredvidive. Ako planirate kupovinu nekretnine svakako prvo saznajte da li se ona nalazi na plavnom području. Isti predlog ostaje i za varijantu ako planirate kupiti plac i graditi vaš novi dom. I najpraktičnija varijanta, pitajte komšije u blizini placa ili objekta koji planirate kupiti da li je u bliskoj prošlosti bilo problema sa poplavama na tom području.

U nekim gradovima u svetu rizik od poplava do 2100 godine biće povećan za 45%

Evo još nekoliko saveta ne samo u vezi problema sa poplavama, nego i eventualnih problema sa vlagom. Spoljašnje površine koje su porozne, pomažu da voda lakše prodre u zemlju i krene ka vašem domu. Ako posedujete kuću, tek ste je kupili ili planirate izgradnju, obavezno predvidite i iskopajte udubljenja koje nazivaju „valovi“, putem kojih možete kanalisati i kišnicu usmeriti što dalje od vaše kuće.

Pretvaranje betonskih ili asfaltnih prilaza kući u šljunak ili ciglu, kao i upotreba upijajućeg malča, može znatno pomoći tokom jakih kiša i na taj način smanjiti potencijalne štete tokom poplava. Predlažemo vam ako živite u kući ili to planirate da obavezno predvidite ugradnju ventila koji sprečava povrat vode, kao i drugih uređaja koji sprečavaju da se voda iz prepune kanalizacione mreže, vrati u vaš podrum.

Poplave ne moraju biti samo one gde talasi vode brišu sve pred sobom, već će za početak biti dovoljno da eliminišete i lokalnu poplavu, tako što ćete postaviti bure ispod slivnika. Na taj način možete sprečiti manju poplavu u podrumu, ali i eliminisati potencijalno zagađenje lokalnih vodotokova.

Ako se vaš objekat nalazi u plavnom području ili za to postoji potencijalna opasnost, preselenje na drugu bezbedniju lokaciju smatramo izvesnim i najkvalitetnijim rešenjem. Verujemo da razmišljanje o preselenju sa lokacije na kojoj dugo živite, zaista nije nimalo lako.

Međutim razmislite ako ipak ostanete živeti na istoj lokaciji, a da se desi poplava. Potpuno je jasno koliko novca potencijalno možete uštedeti i izbeći nepotrebno nerviranje, ako se preselite na bezbednu lokaciju na kojoj poplave načelno nisu moguće.

Ako ipak želite ostati i dalje živeti na potencijalno problematičnom plavnom području, predlažemo da se obratite nadležnoj instituciji opštine koja upravlja vanrednim situacijama. Napomenite nadležnoj instituciji da podržavate održivi razvoj, ali i da podržavate javne pejsaže sa što prirodnijim vodopropusnim površinama, kao i da ste pobornik urbane infrastrukture koja efikasno utiče na odvod oborinskih voda.

Vodu možete kontrolisati i možete njome upravljati, ako se oslanjate na zemljište, biljke i sisteme za upravljanje oticanjem padavina. Velika količina atmosferske vode u gradovima sadrži u sebi puno toga, počevši od smeća, toksina i sirove kanalizacije, nečistoća koje zagađuju životnu sredinu pa i pitku vodu. Na ovaj način atmosferske padavine biće zagađene i negativno će uticati na potoke, reke, jezera, mora i okeane, što dovodi do porasta temperature u celom svetu, samim tim se podstiče rast nivoa svih voda.

Na žalost u mnogim gradskim sredinama ovo oticanje, značajno utiče i na pojavu poplava. Jasno je kako su potrebna značajna ulaganja u sisteme odvoda atmosferskih padavina, ali odvoda svih drugih sistema otpadnih voda.

Proizvod kišnih i snežnih nepogoda, dovodi do značajnijeg oticanja vode u vodene tokove ili kanalizaciju. Ako je površina zemlje poroznija kao što su to recimo šume i livade, posedovaće mogućnost upijanja i do 90% kiše ili vode koja će se pojaviti topljenjem snega. Treba zato napomenuti da tvrde nepropusne površine (putevi, parkinzi, krovovi) koje imaju slabiju moć upijanja, primoravaju atmosferske padavine (kišnicu) da teče u pravcu u kome je vodi gravitacija.

Za razliku od gradskih sredina porozna zemlja na poljima i u šumama ima mogućnost upijanja atmosferskih padavina i do 90%

Odavno je poznato da porast nivoa svih voda u svetu, stvara velike probleme stanovnicima koji žive u blizini obala ili na samoj obali. Naučnici, arhitekte i svi zainteresovani, neumorno rade na mogućim rešenjima i pokušavaju projektima unapred eliminisati probleme eventualnih poplava, koje dovode do šteta ogromnih razmera.

Plutajuće kuće nisu više nov trend stanovanja u svetu, a možemo navesti kako postoje dve vrste. Postoje fiksne i pokretne: 1) fiksne su one koje se grade iznad veštačke platforme iznad vode 2) mobilne koje plutaju ili čak poseduju motor ili čamac sa motorom koji je povezan sa plutajućim objektom.

Iako je ovaj način stanovanja za mnoge potpuno nepoznat, treba navesti kako život u plutajućim kućama svojim stanovnicima ne uskraćuje održivost, komoditet pa i luksuz na koji su navikli u standardnim kućama.

Na samom početku dvadesetog veka, život na vodi podrazumevao je svakodnevni život na teretnom brodu. Do tada ovakav smeštaj koristile su osobe koje su bile socijalni slučajevi, kao i privremeni radnici. Život na vodi mnogima je u to vreme bio potpuno nepoznat pa i ništa što je sličilo nekom dotadašnjem normalnom prosečnom životu.

Od nastanka industrijske revolucije saobraćaj brodova sa ljudima u Evropi, uticao je na sve veću zainteresovanost pojedinaca, arhitekata pa i građevinaca za mogućnost stanovanja na vodi. Rezultat sve većeg broja plutajućih stambenih objekata pa i poslovnih objekata na vodi, primetan je u Amsterdamu gde ima sve više plutajućih objekata raznih namena.

U Landverkanalu (Landwehrkanal) u Berlinu postoji čitavo plutajuće naselje, koje se svakim danom sve više širi. Smatra se da je pristanište Sausalito u Americi, prava meka za život u plutajućim kućama. Nekada 50-tih, 60-tih i 70-tih godina ovo je bilo samo stecište ribara, a sada je to stambeno naselje izuzetno imućnih ljudi.

Sve je veća zainteresovanih za razvoj projekata kuća i čitavih naselja na vodi!

U novije vreme moderne plutajuće kuće (sve više ima luksuznih), predstavljaju pravu vrednost održivosti. Za razliku od kuća na čvrstom tlu koje se odmah mogu priključiti na gradski vodovod ili električne vodove, kod plutajućih kuća takve mogućnosti nisu uvek moguće.

Za potrebe korišćenja električne energije, vlasnici plutajućih kuća često postavljaju solarne panele, sisteme koji koriste sunčevu energiju. Kada se razmišlja o potrebi za pijaćom ili barem tehničkom vodom tu postoji više mogućih opcija.

Ako ne postoji mogućnost priključenja plutajuće kuće na gradski vodovod, postavljaju se sistemi za obradu i prečišćavanje otpadnih voda. Zanimljivo je da se ova opcija smatra najidealnijom pa čak i najekonomičnijom za plutajuće kuće.

Osim što postoje sistemi da se od otpadnih voda može dobiti pitka voda, postoje sistemi koji čuvaju prirodu, jer se pre ispuštanja u reku, jezero, more ili okean, otpadna voda prvo potpuno prečisti.

Osim sistema za filtriranje nečistih i otpadnih voda, postoje i sistemi za desalinizaciju morske vode. Desanilizacijom morske vode, stanovnici plutajućih kuća obezbeđuju pitku vodu iz mora ili okeana.

Život u plutajućim kućama sve više postaje luksuzni trend u celom svetu. Sve više ljudi smatra da je život u kućama na vodi, sjajan način da se sklonite od izuzetno stresnog i sve više nezdravog života u urbanim sredinama. Verujemo da nijedna konvencionalna kuća na čvrstom tlu ne može dočarati lepotu pa i atraktivnost života u plutajućim kućama.

Život na vodi obezbeđuje stanarima kuća na vodi potpunu samostalnost i znatno fleksibilniji pa i smireniji način života. Smatramo da se modularni objekti jednostavno mogu primeniti, kao stambeni ili poslovni objekti na vodi. Napomenuli smo da postoje objekti na vodi koji su fiksirani, ali i oni koji su koji plutaju pa čak i oni pokretni, koji se mogu kretati zahvaljujući motorima.

Verujemo da je samo mašta granica u primeni modularnih (mobilnih) objekata u životu na vodi. Imate ideju o modularnom objektu na vodi ali nemate praktično rešenje, predlažemo vam da odmah pozovete Varmus Kontejnere i raspitate se o mogućim rešenjima.

Fotografije: Pixabay.

Da li bi imali hrabrosti da živite na sred okeana u sklopu plutajućeg grada? Pokrenut je izuzetno zanimljiv projekat koji nazivaju „Izgradnja novog hrabrog društva“. U blizini karipske obale Paname izdiže se beli čelični stub koji podseća na levak nekog starog potopljenog parobroda.

Ne to nije deo potopljenog parobroda već je to u očima arhitekata inovatora prvi korak ka formiranju neobičnog plutajućeg grada. Zanimljivo je da je projekat na neki način rezultat nastalih problema sa pandemijom Corona virusa. Softverski inžinjer Čad Elvartovski je postao uspešan trgovac poznatom digitalnom valutom Bitkoin.

Institut Seasteading u čijem radu učestvuje i Čad, neprofitni je istraživački centar čiji je osnovni cilj da promoviše stvaranje jednog sasvim novog sveta. Cilj istraživanja i kompletnog projekta je formiranje plutajućih gradova na okeanima. Ovaj institut planira izgradnju plutajućih naselja, koja mogu imati značajnu političku autonomiju.

Zanimljivo je da skoro polovinu površine sveta koju čine okeani ne potražuje nijedna nacionalna država. Ovo saznanje omogućava mnogim primorskim nacijama da svoja primorska naselja mogu zakonski urediti i oformiti.

Poznato je da svet ima sve većih problema i da će čovek morati pronaći realne mogućnosti da te probleme reši. Jedan od najaktuelnijih je sasvim sigurno povećanje nivoa mora i okeana usled nagle promene klime na zemlji. Osim porasta nivoa mora i okeana, svet ima sve veći problem prenaseljenosti usled povećanja broja stanovnika na zemlji.

Neobično je da skoro polovinu površine sveta ne potražuje nijedna nacionalna država!

Projekat pod nazivom Ocean Builders zaživeo je na neki način, jer je dostigao i postigao pravi ekološki i inženjerski podvig. Ovim projektom je dokazano da porodično imanje budućnosti može bezbedno i stabilno da pluta u međunarodnim vodama okeana ili mora. Procenjuje se da je izgradnja jednog ovakvog plutajućeg imanja, čak 50% jeftinija od izgradnje imanja na čvrstom tlu.

To praktično znači da svaki čovek na svetu može koristiti ovu tehnologiju, koja omogućava kreiranje plutajućih imanja na više od dve trećine površine sveta kojim dominira voda. Projektom je postignut značajan napredak u pogledu biodivirziteta, a smatra se kako će život na plutajućim gradovima biti znatno kvalitetniji pa i zdraviji.

Mogućnost života na plutajućim gradovima, smatra se izazovom i jedinstvenim životnim izborom. Pokretači projekata koji bi omogućili svakodnevni život na vodi, smatraju kako tokom izgradnje vaše kuće na zemlji, zapravo činite ekološki destruktivan čin. Smatra se da život na vodi obezbeđuje beskonačne mogućnosti istraživanja sveta iznad vode, ali i u samoj vodi okeana ili mora. Ako izgradite i živite svoj život na vodi to se smatra uređajem za agregaciju riba, kao i da na taj način pospešujete život u okeanu. Smatra se da sve ono što pluta na vodi i stvara senku na dnu, ujedno i privlači morski život.

Male uglavnom nepriznate države, koje se nazivaju mikro nacije, izuzetno su popularne u svetu. Ove državice nemaju nikakav zvaničan pravni status, a uglavnom nisu zvanično ni priznate. Međutim sa marketinške tačke gledišta ovo je sjajan potez, naročito ako želite biti primećeni i ako je vaš cilj promocija vašeg brenda, razvoja turizma pa i poslovanja uopšte.

Neke od ovih država imaju svoju zastavu, himnu, poštansku marku, zvaničnu valutu pa čak i pasoš. Uglavnom ove državice nemaju nikakvih političkih ambicija, ali ponavljamo da je ovo odličan marketinški potez, ako želite da se za vaš brend sazna izuzetno brzo.

Međutim ima pojedinaca koji ovu priču o mikro državama, shvataju veoma ozbiljno. Peter Andreas Tiel (Peter Andreas Thiel) inače je poznat po svojim sjajnim veliki idejama, a sve će vam biti jasno kada kažemo da je on ujedno i pokretač PayPal sistema. Ovog puta se odlučio za izuzetno atraktivan, ali ujedno i zahtevan projekat.

Odlučio se za pokretanje sopstvenog start ap projekta. Peter se odlučio za razvoj mikro država na vodi, koje će dovesti do prave male revolucije. Mikro države bile bi smeštene na platformama sličnim onima, koje se koriste u naftnoj industriji za proizvodnju nafte. Platforme bi bile pokretne, a njihova težina bi iznosila neverovatnih 12.000 tona.

Svaka struktura bi mogla obezbediti stambeni prostor i sve druge potrebne sadržaje za 270 stanovnika. Kasnije bi svaka od ovih struktura mogle da se povežu, a to bi značilo i jednu složenu mrežu plutajućeg naselja.

Peterov projekat sasvim sigurno pomera granice poznatog, a ujedno planira i osnivanje nezavisne valute, kojom bi svoj projekat naročito širio na takozvana neregulisana područja, preciznije, delove mora i okeana, koji trenutno ne pripadaju ni jednoj državi na svetu. Sa potpuno novom valutom planira finansirati sve planirane, ali i buduće projekte.

Ovaj biznismen planira postaviti prvi flotilski poslovni objekat za parkove na obali San Franciska. Zajedno sa institutom Seasteading, on planira da do 2050. godine bude čak 10 miliona stanovnika, koji će živeti na plutajućim mikro državama.

Jedna od izabranih lokacija za formiranje plutajućih naselja bila je Francuska Polinezija, kojoj prete ozbiljni problemi zbog povećanja nivoa okeana. Na ovoj lokaciji postoji čak 120 disperzovanih nižih ostrva, kojima preti nestajanje potpunim potapanjem. Francuska Polinezija raspolaže sa prostorno najvećom ekonomskom zonom na svetu, jer poseduje morsku površinu koja se prostire na neverovatnih 200 nautičkih milja od obale. Ovo je prostor od čak pet miliona kvadratnih kilometara, što ga čini idealnim prostorom za brojne eksperimente sa potpuno novim modelima vodene jurisdikcije.

Ideja je potpuno inovativna pa i slobodno možemo reći revolucionarna, jer je poznato koliko je površine okeana i mora praktično neiskorišćeno, osim za potrebe prevoza brodovima i ribarstva.

Ovaj tip naselja bi vremenom postao ekonomski nezavisan, a mnogim stanovnicima plutajućih naselja bi obezbedio posao, što znači i redovne mesečne zarade. Za sada se ipak došlo do saznanja da bi bilo dobro da ova naselja na vodi budu što bliža gradovima na tlu i čak bi plutajuća naselja mogla postati produžetak postojeće infrastrukture nekog grada.

Još jedan zanimljiv projekat plutajućeg naselja dobio je naziv Okeaniks grad. Planom su predviđena šestougaona plutajuća ostrva, koja bi potrebnu energiju obezbeđivala od sunca i talasa. Stanovnici ovog neobičnog naselja na plutajućim ostrvima, hranu bi dobijali iz mora, korišćenjem algi i riba za svakodnevnu ishranu.

Izgradnjom plutajućih naselja izbeglo bi se uništavanje prirode, pre svega besomučno krčenje šuma zbog potreba korišćenja drveća u brojnim industrijama, vađenja ruda i gline iz brda, kao i sve problematičnijeg vađenja peska i šljunka iz reka.

U poslednje vreme hrana je sve traženija, ali na žalost i sve skuplja, a poznato je i to da su mora i okeani nepresušan izvor raznovrsne hrane, koja pozitivno utiče na razvoj i zdravlje čovekovog organizma. Navikli smo na našu baštu gde u zemlji sadimo voće i povrće, a pretpostavljamo da je teško zamisliti da svoju futurističku baštu možete imati ispod plutajuće kuće u vodama mora i okeana.

Jedan od plutajućih projekata da ih tako nazovemo, jednostavno je pokrenut kao projekat čamca za spasavanje. Grant je direktor jedne poznate kompanije pa je i njega zabrinula situacija sa pandemijom virusa. On je došao na ideju da izgradi plutajuće naselje u vidu broda dužine skoro 2 kilometra za svakodnevni život čak 40.000 ljudi.

To je trebalo biti potpuno bezbedno energetski nezavisno mesto od sadašnjeg virusa. Planom je bilo predviđeno da plutajuće naselje poseduje uređaje za desalinizaciju morske vode, kao i solarne panele na krovovima. Takođe je bilo predviđeno da se dronom sakuplja otpad koji pluta morima i okeanima. Najneobičnije je to što je planirano da se za uzgoj hrane koriste aeroponski sistemi.

U ovom projektu se računalo na podršku Paname pod čijom bi zastavom plutala i kretala se ova naselja. Rešenje funkcionasanja ovih naselja sa pravne strane, pronašlo se u osnovi tajmšera. Označene plutajuće zajednice da ih tako nazovemo na samom početku svog funkcionisanja ne bi imale nikakav zvaničan pravni status.

Interesantno je da je jedan od ovih možemo reći i pomalo naučno fantastičnih projekata, dobio podršku jednog ogranka Ujedinjenih nacija. Nivo mora i okeana pod uticajem globalnog zagrevanja i promene klime svakim danom sve više se podiže pa se kao jedno od mogućih rešenja vide upravo projekti plutajućih gradova.

Jasno je da neki od ovih projekata osim na morima i okeanima, mogu relativno brzo zaživeti i na rekama. Sve je veći broj stanovnika na zemlji, ali su i sve veći nivoi reka, mora i okeana. Potpuno je jasno da pokretači projekata o kojima smo pisala za sada imaju želju i određene ideje, ali su za sada to ipak pionirske ideje.

Ne kažemo da se slične ideje i projekti ne mogu sprovesti, ali ima dosta detalja o kojima se treba razmišljati, a jedan od tih detalja su i sve češće vremenske nepogode i tornada, koja se na žalost sve češće pojavljuju i u našim krajevima. Kako u našoj blizini nema mora i okeana, možemo razmišljati o projektima plutajućih objekata koji bi bili postavljeni na rekama i jezerima.

Ako za takve projekte ne postoje zvanični zakonski okviri, udruživanje ljubitelja onih koji svoje slobodno vreme često provode na vodi, svojim aktivnostima uvek mogu doprineti osmišljavanju nekog novog zakona, ovog puta zakona o plutajućim objektima zašto da ne.

A da li bi na plutajuće objekte mogli postaviti i modularne objekte, naš odgovor je pozitivan. Ako imate ideju da izgradite plutajuću vikendicu, plutajuću kuću ili plutajući objekat turističke ili ugostiteljske namene, predlažemo da se aktivirate. Verujemo da će vaše ideje u vezi plutajućih objekata sasvim sigurno naići na zainteresovanost zaposlenih naše kompanije.

Dobrodošli u kompaniju „Varmus Konetejneri“

Fotografije: Pixabay.

Razlog tome je jednostavan, sve veći problemi sa povećanim nivoima reka, jezera, mora i okeana, a to posebno važi za Holandiju. Ova država je čvrsto odlučila da reši probleme stanovanja i sve češćih poplava. Rešenje se jednostavno samo nametnulo, naravno uz brojne studije.

Projekat je 2011. godine započeo arhitektonski biro Marlesa Rohmera (Marlies Rohmer). Na jezeru je smešten impozantan broj stambenih jedinica čak 75. Ovo plutajuće naselje ima čak 45.000 stanovnika, a zahvata površinu od 10.652 kvadratnih metara. Ovo po svemu jedinstveno plutajuće naselje, smešteno je na jezeru istočno od Amsterdama.

Ovaj tip plutajućih kuća dizajniran je u Holandskom „Rowhouses“ stilu, zato što su kuće zbijene jedna uz drugu. U naselju  su primetne nesvakidašnje uzane ulice, a kuće koje su izgrađene u tim ulicama poseduju tri sprata i imaju moderan izgled. Nebitno je da li je to kuća, čamac romantična ili pragmatična nekretnina ili naselje.

Međutim sigurno je to jedno funkcionalno naselje, koje efikasno rešava probleme velikih prenaseljenih gradova. Ove prelepe i neobične kuće u privatnom su vlasništvu i u njima stanuju vlasnici ili u njima žive podstanari.

Evidentno je da je sistem građenja plutajućih objekata, bitno drugačiji od građenja objekata na čvrstom tlu. Projekat je trebao obezbediti kvalitetno rešenje, jer nije se radilo o nekom jednostavnom poduhvatu.

Holandija se većim delom prostire na samoj obali i poseduje velike vodene površine. To znači da svakodnevni život građana ove zemlje, ima i svoje ozbiljne izazove. Tek nedavno plutajuće kuće su kao i plutajuća naselja, kvalifikovana kao veoma ozbiljno pa i rešenje savremenog stanovanja u Holandiji u ne tako dalekoj budućnosti.

U Holandiji je potpuno normalno da na vodenim površinama osim plutajućih stambenih objekata, vidite plutajuće restorane i druge ugostiteljske objekte, hotele pa i poslovne objekte. Možemo se složiti kako ovi objekti, ipak više liče na brodove nego na stambene i poslovne objekte na čiji smo izgled uglavnom navikli u našoj sredini.

Izuzetno je važno napomenuti da ovakav tip stanovanja u plutajućim kućama i naseljima, ima čak i svoje velike prednosti. Kada živite poprilično udaljeni od centra velikog grada do centra vam je potrebno puno vremena, a to vas i košta. Sve je jasnije ako napomenemo da vam od ovog plutajućeg naselja do strogog centra Amsterdama treba samo nekih 15 minuta.

Plutajuće naselje u ovoj zemlji poseduje čak i škole, prodavnice, barove u kojima je posao dobilo čak 12000 ljudi. Odmah kraj ovog neobičnog naselja, funkcioniše i tramvajska linija, koja vam omogućava da u centru grada budete u izuzetno kratkom vremenskom roku. Još je neobičnije to što ovo plutajuće naselje poseduje i svoju plutajuću crkvu. Interesantno je da sve funkcioniše besprekorno, kao da je ovo naselje već dugi niz godina na ovom mestu. Međutim ovo naselje je izgrađeno u novije vreme.

Ove kuće nisu male, već su izuzetno velike i prostrane pa omogućavaju ukućanima komforan svakodnevni život. Plutajuće kuće poseduju i 180 kvadratnih metara, imaju tri spavaće sobe, trpezariju, kuhinju i kupatilo. Ovakav tip naselja može dovesti do pravog talasa plutajućih naselja, koja će ljudi sigurno graditi u skorijoj budućnosti.

Ovim kućama ne nedostaje ništa što poseduju kuće građene na čvrstom tlu, jer su priključene na sve neophodne instalacije od strujnih, vodovodnih, kanalizacionih i svih drugih potrebnih za normalno funkcionisanje stanovnika jednog naselja. Ovo je izuzetno praktično rešenje u pronalažanju novih stambenih prostora. Ovakav stil života na plutajućim naseljima, stanovnicima pruža potpuni osećaj slobode i svakodnevni život u prirodnom okruženju.

U blizini amsterdamske glavne stanice smešten je Ijburg, koji nije toliko poznat Holanđanima, već više ljudima van ove zemlje. Smatra se pomalo neotkrivenom tajnom, ali se zna da IJburg poseduje odlične mogućnosti za provod jer ima puno kafića, ali se smatra kako brižljivo čuva i pravu porodičnu atmosferu. Izgrađen je na četiri veštačka ostrva, koja su sa gradom povezana mostovima. Prvi stanovnici doselili su se u ovaj okrug kako ga još zovu 2002. godine, mada nije bio kompletno završen a plan završetka naselja bio je predviđen je za 2012. godinu, ali taj plan nije realizovan te godine.

Jo van den Broek and Jacob B. Bakema, arhitekte su koje su dizajnirale projekat prema kome je predviđeno da se veliki broj stanovnika tada već prenaseljenog Amsterdama, naseli u ovo naselje. Deo stanovnika bio je protiv ovog projekta, jer su smatrali kako će izgradnjom naselja biti narušen eko sistem. Oni su čak organizovali i referendum protiv izgradnje naselja, ali u toj nameri nisu uspeli.

Prvobitno je planirano da u naselju živi 45.000 stanovnika, a da naselje poseduje brojne sadržaje poput prodavnica, škola, plaža, restorana pa čak i posebne centre za razonodu. IJburg se sastoji od šest veštačkih ostrva izgrađenih u IJmeru. Naselje poseduje nekoliko parkova, ali i manjih i većih peščanih plaža. Formiranje ostrva, pokazalo se kao znatno bolja kombinacija od isušivanja vode kako bi se dobila potrebna površina za izgradnju naselja. Ovo je bio izuzetno zanimljiv i uspešan pristup melioraciji, jer se smatralo da stvaranje novih zemljanih površina verovatno ne bi uticalo na kvalitet okolnih voda.

Ostrva su odlično povezana glavnom magistralom, a u blizini naselja saobraćaja i brzi tramvaj kako ga zovu u koji je dozvoljeno da unesete i svoj bicikl. Obzirom da je naselje izgrađeno na ostrvima, postojala je potreba za što boljim povezivanjem ostrva sa gradom. Prvi most je izgrađen 2001. godine i on je u suštini najvažnija saobraćajnica kojom saobraća čak i tramvaj.

Mislilo se i na pešake i bicikliste pa i oni imaju svoj most koji ne koriste tramvaj i automobili. Voda ovog naselja je bogata nutrijentima, rakovima i brojnim vodenim biljkama, koje privlače veliki broj ptica. U ovo naselje dolazi čak 100 vrsta ptica, a neke od njih su zakonom zaštićene. Iako se naselje nalazi izvan zaštićene zone, bilo kakva izgradnja kuća, mostova i saobraćajnica ne sme značanije uticati na zaštićenu zonu koja se nalazi u blizini ovog neobičnog naselja.

Kao što vidimo iz ovog teksta, promena klime i povećanje nivoa reka, jezera, mora i okeana, naterala je čoveka da traži adekvatna rešenja. Kao što vidimo u Holandiji se o ovom problemu razmišlja ozbiljno, ali vidimo i da su već neka rešenja pronađena pa i sprovedena uz veoma inovativne projekte.

Fotografije: Pixabay.

Smatra se kako su prve plutajuće kuće zapravo pravili ribari i na samom početku su ličile na kolibe. Ove ribarske kolibe u ono vreme bile su usidrene na rekama, jer tada nisu postajali dokovi za privez čamaca.

Ribari su svakodnevno živeli u svojim plutajućim kolibama, a tokom hladnih dana su ih zagrevali sa specijalno dizajniranim pećima na drva ili lož ulje. U to vreme se nije plaćao porez za pokretne domove, a iz svojih kuća ribari su mogli i pecati kako bi upecanom ribom prehranili porodicu.

U pojedinim spisima piše kako su ljudi koji su živeli u svojim plutajućim kolibama bili najbolje komšije. Ako ste trebali popraviti deo plutajuće kuće ili celu kuću premestiti na drugu lokaciju, samo ste trebali za pomoć zamoliti prvog komšiju i on bi vam pomogao. Poznato je da su stanovnici plutajućih ribarskih koliba bili izuzetno složni, ali svoj stil života nikada nisu nametali drugim komšijama.

Živite blizu mora, jezera, reke… da li ste razmišljali da napravite kuću, koju ćete porinuti u vodu i u njoj se odmarati ili čak možda i živeti na vodi? Evo izuzetno zanimljive  priče o nastanku prvog pontona i prvih kuća na pontonima. Kuće koje se montiraju na pontone i kasnije se postave u vodu, nazivaju se plutajuće kuće.

Prvi čovek koji se bavio idejom pravljenja pontona, bio je Art Smitson (Art Smithson). On je na pontone montirao brodić pod nazivom Lili 10000 jezera. Na žalost tu ideju nije dalje uspeo sprovesti, uprkos činjenici da je tada njegov brod na pontonima bio sigurniji od standardnih brodova.

Kuće montirane na pontone u vodi zovu se Plutajuće kuće!

U malom gradiću Ričmond (Richmond) u Americi, farmer Ambros Veres (Ambrose Weeres) jednog dana je došao na ideju da drvenu platformu postavi na dva reda buradi koja su bila zavarena jedna za drugo. Burad su bila postavljena jedna naspram drugih i sa razmakom u samoj sredini.

On je ovu platformu smatrao stabilnijom i bezbednijom od mnogih do tada izgrađenih  brodova. Kako je živeo u zemlji koja ima čak 10000 jezera, smatrao je kako njegova potpuno nova i inovativna ideja, ima izuzetno dobar marketinški potencijal. Veresu su u međuvremenu dali nadimak Gospodin Ponton (Mr. Ponton).

Poznata su dva tipa plutajućih kuća, koje su najčešće montirane na pontone:
– kuće koje konstantno plutaju na vodi
– kuće koje plutaju na vodi dok to nivo reka, jezera i mora dozvoljava, dok tokom perioda oseke ili suše stoje na zemlji.

Daleke 1840. godine u romanu Davida Koperfilda, spominje se kućica na splavu pod nazivom Pegoti (Peggotty). U Londonu već duže vreme postoji izuzetno veliki broj kuća koje su postavljene na brodove i pontone, koji su pretvoreni u stambeni prostor. U ovim neobičnim stambenim prostorima i danas žive pojedinci pa i cele porodice.

Pojedina saznanja o izgradnji plutajućih kuća na vodi, vode nas čak u 19. vek. Evropljani su u to vreme bili zainteresovani za kupovinu zemlje u dolini Kašmira pa su u tom kraju planirali izgraditi kuće pa čak u njima raditi i živeti. Tadašnji zakon nije dozvoljavao strancima kupovinu zemlje pa su mnogi razmišljali kako da reše taj problem.

I onda su došli na izuzetno zanimljivu i poprilično neobičnu ideju da svoje kuće izgrade na vodi. Kako im nije bilo dozvoljeno da kupuju placeve na kojima bi gradili kuće, počeli su graditi kuće koje su plutale na vodi. U okviru tadašnjeg zakona ovo je bilo opšte prihvatljivo rešenje, kojim su obe strane bile potpuno zadovoljne dogovorenim, a zakon je bio ispoštovan.

Kasnije je jedna fantastična ideja pomogla da kuće koje plutaju na vodi i dalje opstanu. Neke od kuća su promenile namenu te su određenim adaptacijama pretvorene u hotele i pansione. U narednom periodu su za potrebe smeštaja turista u dolini Kašmira, građeni potpuno novi objekti. Ovo je bila sjajna prilika za mnoge i to su bili upravo ti hoteli na vodi.

Brojni vlasnici nekadašnjih pontonskih kuća koje su bile adaptirane, kao i vlasnici novoizgrađenih plutajućih turističkih objekata na ovaj način sebi i svojim porodicama su uspeli obezbediti redovan finansijski prihod, samim tim i stabilnu zaradu.

Grad Sausalito u Kaliforniji poseduje jednu od najvećih kolekcija plutajućih kuća na vodi. Ove kuće nisu fiksirane, nego su montirane na više tipova pontona. Plutajuće kuće ovog naselja datiraju iz različitih vremenskih perioda, a još više je zanimljivo to što su vlasnici kuća na vodi poznati glumci, muzičke zvezde, ali i druge poznate ličnosti od poznate hipi ere pa sve do danas.

Uz puno napora i angažovanja, vlasnici jednog plutajućeg naselja u Americi uspeli su se izboriti da njihove plutajuće kuće budu oslobođene plaćanja poreza na nekretnine. Interesantno je kako je ovo jedna izuzetno složna zajednica, koja je čak opisana u nekim pesmama pa čak i u mnogim filmovima. Zajednica ima svoju asocijaciju koju su ozvaničili pod nazivom „Floating Haus Association“. Ova složna asocijacija, konstantno radi na očuvanju interesa svih članova, ali i aktivno promoviše svakodnevni život na dokovima uz koje su ove kuće vezane.

Plutajuće kuće su dizajnirane i modifikovane tako da bi se pre svega koristile kao stambeni objekat. Većina plutajućih kuća nisu pokretne jer nemaju pogon za plovidbu i najčešće su fiksirane uz obalu. Naziv Plutajuća kuća (Floating houses) potiče iz Kanade i Amerike i te dve reči definišu kuću koja je montirana na pontonima.

Većina plutajućih kuća na zapadu u privatnom su vlasništvu, a pojedine se iznajmljuju turistima. Neke od plutajućih kuća montirane su na kanalima i rekama zapadnih zemalja, pre svega u Amsterdamu, Parizu i Londonu. Kuće na pontonima koje su montirane na kanalima zapadne Evrope, mnogi koriste kao stambene objekte tokom cele godine.

Poznato je da na južnoj strani Hong Konga postoji ribarska i brodska zajednica poznata pod nazivom Aberdin plutajuće selo (Aberdeen floating village). U luci u Hamburgu postoji velika zajednica koja koristi plutajuće kuće, a u sklopu zajednice postoji čak i plutajuća crkva. U Berlinu takođe postoji čak nekoliko naselja koja plutaju na vodi, a posebno su razvijena plutajuća naselja u mestima Friedrichshain-Kreuzberg i Landwehrkanal.

Najskuplje primere plutajućih kuća možete videti na kanalima prelepog grada Amsterdam. Plutajuće kuće u Amsterdamu izuzetno su skupe jer je ograničen broj vezova za te potrebe, a pre svega kako bi se izbegao nekontrolisani broj plutajućih kuća.

Saznali smo zanimljivu informaciju, kako je Poljska odmah nakon SAD najveći svetski proizvođač motornih jahti dužine 9 metara, ali i plutajućih kuća. Smatra se da Poljska ima veliko iskustvo u proizvodnji plutajućih kuća i ova informacija nije neobična ako napomenemo kako je okrug Mazurija najpopularniji za provođenje slobodnog vremena na vodi.

Najskuplje plutajuće kuće postavljene su duž brojnih kanala u Amsterdamu!

Zanimljivo je kako se u nekim inostranim sredstvima informisanja posebno navodi Srbija i da se u Beogradu na rekama Dunav i Sava koristi veliki broj plutajućih kućica za rekreaciju, kao i plutajućih kućica koje se koriste kao restorani, ali i za potrebe mnogih klubova.

Engleska CRT definicija omogućava kako se kaže „sivu zonu“, jer vlasnik čamca ili drugog nastanjenog plovila može definisati svoj plovni objekat kao plovilo za krstarenje i pri tome mora obezbediti i platiti dozvolu za krstarenje, ali isto tako može dobiti sertifikat za kućni brod.

Nakon prvog doseljavanja Evropljanja u Ameriku polovinom 20.veka, postavljen je veliki broj plutajućih kuća u Sijetlu na jezerima Portaže Bay i Lejk Union. Tada je u ovom gradu bilo evidentirano čak 2500 plutajućih kuća u kojoj su ljudi svakodnevno živeli.

Plutajući objekti su u severnom delu Virdžinije korišćeni i za potrebe trgovine, a Narodna Banka Česapejk (Chesapeake National Bank) je čak pokrenula poslovanje svoje plutajuće banke pod nazivom Brod Banka (Boat ‘n Bank).

Vlasnici plutajućih kuća u toj regiji, borili su se u ono vreme kako bi bili oslobođeni plaćanja poreza na imovinu. Tadašnji zakon je tada primenjivan za kuće koje su građene na zemlji, ali nije postojao propisani zakon za plutajuće kuće. Ako smo dobro razumeli, prosto neverovatno zvuči da je ta država ipak pobedila u nadmudrivanju sa vlasnicima plutajućih kuća, jer su njeni zastupnici tvrdili kako se senka plutajućih kuća ipak ocrtava na dnu i da na taj način plutajuća imovina više vredi.

Na reci Muraj u Australiji postoji puno motornih brodova na bazi pontona sa dve ili više spavaćih soba i drugih prostorija, tako da ti brodovi više imaju namenu kao plutajuća kuća a ne kao brod. Neki od ovih plutajućih objekata koji se načešće koriste za potrebne svakodnevnog stanovanja, poseduje više nivoa pa čak i nekoliko spratova.

Veliku plutajuću kuću La Kasa Barko u Venecueli, sagradio je nekadašnji kapetan mornarice Venecuele u 20. veku. Ova ogromna plutajuća kuća više podseća na brod sa sidrima i čamcima za spasavanje i vremenom je postala gradska ikona, ali i prava atrakcija za brojne turiste.

Živite pored reke, jezera ili mora i ovaj tekst vas je inspirisao i pokrenuo lavinu ideja, odlično na pravom ste mestu. Pozovite nas i konsultujte se o mogućnostima izrade mobilnih plutajućih objekata raznih namena.

Fotografije: Pixabay.